Category: Blog

Poetum je internet magazin za književnost iz Beograda. Jedno od malobrojnih malih svjetala ili signala u noći koja nas okružuje, signala koji pokušavaju da nos kulture održe iznad vode. Lijepo je biti dio ove i ovakve priče. Pored klasičnog predstavljanja mene kao autora u obliku male biografije, tu su...

Nesrećni Šekspirijanci u svom samoprijegornom i fetišizovanom trudu, osmislili su tri faze rada njima omiljenog i jedinog pravog dramskog pisca (po njihovom mišljenju naravno). Rasklapali su do detalja sve njegove drame i stihove, riječi i fraze, tumačeći i pojašnjavajući ono što ne treba da bude tumačeno, ono što ne...

Kao najava za novi roman koji uskoro treba da izađe iz štampe, prenosim vam moj intervju za Buka magazin od 26.02.2024. godine. razgovor koji sam vodio sa Ernestom Bučinskim, novinarom Buke.   Nakon “Žaoke”, “Tajkuna” i “Teodora” bh. pisac Predrag Bojinović objavio je svoj četvrti po redu, roman, malo...

Staru godinu smo završili jednom toplom pričom o teta Dani, kao čestitka svima uz najbolje želje za Novu Godinu. Ovu Novu 2024. godinu počinjemo uz nadu i optimizam koji bi trebalo da nas prate tokom cijele godine, sa pričom jedne porodice. Ivana i Zoran su mlade osobe. Imaju oni...

Mi živimo u centru grada, u malo starijoj zgradi sa dva ulaza. Svaki ulaz ima po osam stanova, prizemlje i tri sprata. Naša teta Dana živi na drugom spratu. Ona ima svoju porodicu, svoje kćerke, zetove, unuke, praunuke. Teta Dana je srećna žena. Njena porodica je pazi i obilazi,...

Mjesečevo cvijeće nije trajnica, ono je sezonsko cvijeće koje prekrije livade Oklahome na kratko vrijeme. Najsličnije je našem Kaćunu ili možda Divljoj orhideji. Uljepša prostrane travnate prostore, pa nestane. Dogodine se ponovo javlja. Jasna je metafora ovog cvijeća sa Osejdž narodom koji je nekada naseljavao te prostore. Domorodački narodi...

Sasvim slučajno CD uređaj u mom autu je kašljucnuo jedan dan, i izbacio mi već zaboravljeni CD. Dobro, nije baš iskočio ali se značajno popriječio tako da ne mogu da ga ignorišem, morao sam da ga otklonim, taj prastari medij iz tog već starog uređaja kako ne bi zapinjao...

Nakon Lašvanskog tjesnaca, rijeka Bosna se malo umiri i pritaji, a onda naglo zabrza kao istisnuta, bježeći iz te klisure koja na trenutak zaprijeti da će je zaustaviti, sputati. Već malo nakon toga naiđe ona na kaskadne pločaste stijene, koje kao da su nekom velikom moćnom rukom poslagane pod...

Nekada davno, sada mi se čini veoma davno ili kao ono u filmu Bilo jednom… nedelja popodne, ja izlazim iz svoje sobe klasično tinejdžerski nadrkan, kada tamo na TV-u u dnevnoj sobi emisija „Nedeljom popodne“ i neki bend pjeva „Lijepe žene prolaze kroz grad“. Potpuno anahrona i nadrealna scena,...

Живим у центру града у старијој згради. Уоколо је још таквих зграда грађених у неко другачије вријеме. Између њих су мали паркови, паркићи, травњаци са доста већ одраслог дрвећа. Свако јутро пијем кафу на истом мјесту, испред великих стаклених врата балкона кроз која гледам дрвеће које ми заклања видик...